Srpska ramonda ili Natalijina ramonda je višegodišnja, zimzelena, zeljasta i endemska biljka. U Srbiji se uglavnom može naći na istoku i jugoistoku. Ima još dva naziva – kolačić ili cvet feniks. Otkrivena je u Nišu 1874. godine, od strane Josifa Pančića.
Staništa Srpske ramonde
Staništa ove biljke su klisure i niži planinski grebeni na nadmorskoj visini od 150 do 1800 metara. Ređe se nađu u pukotinama krečnjačkih stena, a najčešće u brdskim regionima nadmorske visine od 300 do 1000 metara.
Srpska ramonda je imala dve najveće disjunkcije – ekspanzivne aktivnosti vrste. Obe disjunkcije su bile jednim delom u Srbiji, prva u istočnoj Srbiji, druga u južnoj Srbiji – na Kosovu i Metohiji.
Zašto Srpska ramonda nosi naziv „cvet feniks”?
Zanimljivost vezana za ovu biljku jeste da posle potpunog uvenuća biljka može ponovo da oživi ako se malo zalije. Ovu sposobnost pored srpske ramonde imaju još dve vrste biljaka u čitavoj Evropi.
Kako izgleda Srpska ramonda?
Stabljika, to jest cvetna drška, dostiže visinu do 15 centimetara. Na stabljici se nalazi jedan do tri cveta, a na starijim može biti i do šest cvetova. Kruničnih listića uglavnom ima četiri ili pet, a tri i šest dosta ređe. Oni su bledo ljubičaste boje, kao i prašnici, i imaju žutu osnovu. Plod joj je čahura puna braonkastog semena. Listovi su prizemni, nepravilno i krupno nazubljeni.
Broj ove vrste polako opada
Pošto je većina staništa ove biljke nepristupačna, ne može se reći da li broj ove vrste opada. Međutim, gledajući pristupačne delove staništa, može se reći da broj polako opada. Jedan od najvećih problema opadanja broja ove vrste jesu kolekcionari, koji je sakupljaju za herbarske zbirke i botaničke bašte.
Srpska ramonda je ime dobila po Kraljici Nataliji Obrenović i zaštićena je u Srbiji kao prirodna retkost. Srpska ramonda je i simbol Srbije u Velikom ratu, u kom je Srbija izgledala potučeno, ali je uspela da se oporavi i izbori za slobodu.
Ukoliko želite da pročitate još tekstova o drugim biljkama u Srbiji, kliknite ovde.
svaka cas breskvicde
slazem se