Pančićeva omorika – Dama među četinarima

0
6132
Pančićeva omorika
Foto: orca.rs Pančićeva omorika

Pančićevu omoriku pronašao je srpski botaničar, lekar, planinar i profesor Josif Pančić 1875. godine. Nakon višegodišnje neuspešne potrage, Josif Pančić uspeva da pronađe ovu retku vrstu četinara, kod sela Zaovine, na planini Tari.

Šta je Pančićeva omorika?

Pančićeva omorika predstavlja jednu vrstu smrče, endemit i tercijalni relikt Srbije. To znači da se ova biljka može pronaći samo na određenom, manjem području i da je uspela da opstane od davnih vremena. Procenjuje se da Pančićeva omorika postoji već oko 65 miiona godina. Pančićeva omorika kao ’’živi fosil’’ svetske flore predstavlja veliku zagonetku: poreklo, zbog čega je njena rasprostranjenost smanjena samo na srednji tok reke Drine, zašto loše reaguje na negativan uticaj čoveka, dok sa druge strane uspeva da opstane u zagađenim prirodnim uslovima.

Pančićeva omorika

Stanište Pančićeve omorike i njena zaštita

Pančićeva omorika je planinska vrsta i živi na visinama između 400 i 1700 metara nadmorske visine. Raste najčešće na krečnjaku, a može se u retkim slučajevima pronaći i na serpentinu (strme krečnjačke litice). Takođe, može se pronaći sa obe strane srednjeg toka Drine. Do 1975. godine, verovalo se da omorika raste samo na Tari, međutim, tada je pronađeno novo nalazište u blizni manastira Mileševo, kod Prijepolja. Sva nalazišta Pančićeve omorike izdvojena su u rezervate prirode i o njima brine Zavod za zaštitu prirode Srbije. Svako pojedinačno stablo Pančićeve omorike je pod zaštitom.

Izgled Pančićeve omorike

Pančićeva omorika je tanko, vitko, četinarko drvo, koje dostiže visinu i do 50 metara. Kora stabla je tanka i smeđe je boje. Gornje grane na stablu su uperene naviše, one u sredini su horizontalne, dok su najniže grane uperene ka zemlji, s tim da su vrhovi ovih grana upereni na gore.

Pančićeva omorika

Četine su duge od 8 do 20 milimetara i široke 2mm. Na vrhu su zaobljene ili špicaste, dok je njihov presek spljošten. Sa lica su sjajne i tamnozelene boje. Na pupoljcima nema smole. Muški cvetovi su svetlocrvene boje, a ženski ljubičaste i omorika cveta od kraja aprila do juna. Šišarke sazvrevaju u oktobru i novembru, duge su oko 5 centimetara i imaju crveno – smeđu boju.

U video prilogu možete videti kako izgleda Pančićeva omorika:

Ukoliko želite da pročitate još članaka o drugim biljkama, koje rastu u Srbiji, kliknite ovde.

Foto: 1. instagram@zarkosun , 2. instagram@sacuvajmoprirodu

Prethodni tekstPlanina Zlatibor
Sledeći tekstSuri orao – Jedna od najvećih ptica grabljivica

POSTAVI ODGOVOR

Unesite svoj komentar !
Unesite svoje ime