Dvorac porodice Špicer danas pleni pažnju brojnih posetilaca koji ga obilaze u potrazi za nečim starim i vrednim, a opet lepim i raskošnim. Dvorac Špicer nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Od svog nastanka 1898. godine kada je postao primer sjaja i gracioznosti, pa sve i do danas kada se bori i odoleva zubu vremena i nebrizi. Dvorac porodice Špicer je prešao trnovit put od velelepne građevine, luksuznog restorana preko slikarskog ateljea i seta za snimanje filmova do napuštene, ruinirane građevine. Posetioci su često u neverici i sa tugom u očima istovremeno kada posmatraju dvorac i vide sadašnje stanje. Postoje razne legende o dvorcu, neke od njih su bazirane na činjenicama a neke su plod mašte ljudi koje je dvorac osvojio. Činjenica je da dvorac Špicer naša obaveza i da moramo naći način da se dvorcu vrati stari sjaj.
Gde se nalazi dvorac Špicer?
Dvorac porodice Špicer nalazi se u Beočinu i podignut je 1898. godine za porodicu imućnih veleposednika koja je bila jedan od vlasnika Beočinske cementare. Dvorac za sebe i svoju porodicu podigao vlasnik fabrike cementa Edvard Špicer. Edvard Ede Špicer rođen je 1845. godine i gotovo ceo svoj život proveo je u ovom delu Evrope sa adresom i rezidencijama najpre u Beču i Budimpešti a zatim i u Beočinu. Projektovao ga je arhitekta Imre Štajndl, koji je radio i zgradu Parlamenta u Budimpešti. Dvorac je urađen u eklektičnom stilu – primetni su elementi gotike, renesanse, baroka i secesije. Ovde su nekada živeli Ede i Klara Špicer sa svojom decom – sinom Jonasom i ćerkom Johanom. Naš poznati pesnik Mika Antić je koristio deo dvorca kao svoj slikarski atelje. Njegov čest gost bio je Pero Zubac. Pre nego što je u potpunosti napušten, dvorac je korišćen kao set za snimanje filmova. U dvorcu su snimali Želimir Žilnik, Emir Kusturica, pa čak i Klint Istvud, koji je ovde snimio nekoliko scena za svoj film Ratnici iz 1970. godine.
Špicerova ćerka se zaljubila u konjušara
Ali kuća nije bila ono što je trebalo da bude – kutak porodične radosti. Danas se još uvek prepričavaju misterije, prema kojima je nesreća počela da se “gnezdi” među zidove dvorca kada se Špicerova kćerka zaljubila u konjušara. Priča kaže da je tu često boravila Špicerova ćerka kada je provodila svoje dane van Beča i Pešte. Kažu da je šetajući po vrtu i bašti sa knjigom u ruci znala da se zadrži iza, gde je nekada bio mali letnjikovac i gde je buknula ljubav izmedju nje i konjušara. Početkom 20. veka, takvo dešavanje bilo je skandalozno. Imućni roditelji su zabranjivali tu ljubav, ali niko nije mislio da će lepa Johana zbog toga sebi oduzeti život. Porodica Špicer je bila zavijena u crno, a ljudi su pričali da je tada posejano seme zla od koje se ni porodica, a ni dvorac nikada nisu oporavili. Ta se ljubav nije ostvarila jer su joj roditelji branili. Po nekim kazivanjima ona se zbog nesrećne ljubavi i ubila. I danas, više od 100 godina kasnije, kod nekih meštana i dalje strah postoji. Kažu meštani da su se na njegovom tavanu gnezdili golubovi u vreme kada je u dvorcu bila smeštena školi. Tada je priča o duhovima iz Špicera postala česta tema ovog kraja.
Čiji je sada dvorac Špicer?
Za vreme rata, Nemci su dvorac koristili kao sedište njihove komande. Nakon toga je u njemu jedno vreme bila škola, pa biblioteka i dom kulture, a zatim i restoran. Posle toga je napušten, pa danas praktično predstavlja kuću duhova sa polupanim prozorima i u poodmaklom stadijumu propadanja. Nekada je privlačio pažnju svojom arhitektonskom posebnošću, a danas je ruiniran. Na ograđenom posedu dvorca nalazi se tabla sa natpisom o zabrani ulaska. Ipak, oni koji su uprkos zabrani u prethodnim godinama rizikovali ulaskom, sa žaljenjem govore o lepoti koja propada. Navode da se uprkos šutu, lišću, smeću, grafitima, plastici, odeći koja svedoči o beskućništvu, nazire nekadašnji sjaj bajke koja je kako deluje bila zasita stvarna. Vlada Republike Srbije 1997. godine proglašava Stari dvorac za spomenik kulture. Zadatak brige o nepokretnim kulturnim dobrima u Srbiji poveren je Zavodima za zaštitu spomenika kulture. Obnova je više puta najavljivana, prošle godine je umesto opštine Beočin postao vlasništvo Agencije za imovinu Srbije i možda će ponovo zablistati kao njegova Špicer bašta.
Danas je poseta dvorcu zvanično zabranjena, što posetioce ne sprečava u nameri da ga obiđu. Svaki ulazak ovde odigrava se na sopstvenu odgovornost, jer postoji mogućnost da vam se plafon sruši na glavu ili da propadnete kroz pod.
Ukoliko želite da saznate informacije o mnogim drugim sjajnim lokacijama u Srbiji, kliknite ovde.
Izvor teksta i fotografija: turizamsrbije.com
